Nemački jezik se uči ili iz potrebe ili iz ljubavi. Pa... Kao i većina stvari koje radimo u životu.Kao dete sam imala neku vrstu averzije ka Nemcima i njihovom jeziku i bila ubeđena da nikada neću kročiti na teritoriju te države. Čak sam govorila da im je jezik ružan i grub, da je preglasan i da nikada neću naučiti ni reč nemačkog. Međutim, život se kad tad potrudi da nas demantuje za sve ono što smo rekli da NIKADA nećemo uraditi...
Pre nekoliko godina upoznala sam neke ljude koji su postali veoma važni u mom životu. Ljude iz Nemačke, koji govore taj nemački prema kojem sam gajila toliku odbojnost. Komunicirali smo na englaskom, ali ja sam toliko želela da razumem SVE što oni pričaju. :D Počela sam da slušam nemačku muziku i gledam serije na nemačkom (tako sam naučila španski krajem devedesetih, ali ne brinite - ne gledam više španske serije). No, za učenje nemačkog jezika to nikako nije bilo dovoljno. Počela sam da pratim neke onlajn kurseve, poskidala android aplikacije, ali ni to nije bilo to. Onda se pojavio Duolingo. Tu je nekako sve počelo da dobija smisao. I naravno, opet je ono nešto falilo. Odlučila sam da krenem na časove nemačkog i uz pomoć moje mile mentorke počela lagano da sklapam mozaik. Nije baš sve što sam pre tih časova radila bilo uzalud. Moja mentorka bila je oduševljena koliko toga sam uspela sama da savladam.
Moj razlog da počnem da učim nemački bio je ljubav. Koji je vaš?
Нема коментара:
Постави коментар